Istorijat

Kabinet za transfuziju krvi u Nišu formiran je 1945. godine u okviru Vojne bolnice, a 1949. godine upravnik Gradske bolnice u Nišu dr Bril, formira jedna transfuzijsku laboratoriju – u sklopu gradske laboratorije. Kada se bolnička laboratorija preseljava u zgradu dečijeg hirurškog odeljenja, transfuzija dobija kompletne prostorije i adaptira ih po propisu. 1961.godine kabinet prerasta u stanicu za transfuziju krvi, koja počinje da se razvija, u smislu pomaka ka organizovanju dobrovoljnih davalaca krvi i isključivanja plaćenog i porodičnog davalaštva.

Od 1966. godine uvodi se nova organizacija službe koja sa sobom nosi nova zaduženja i nove analize rada u transfuziji krvi. Organizuju se sastanci sa rukovodiocima radnih organizacija, drže predavanja o značaju transfuzije krvi. S druge strane, uvode se nove metode, prvi začeci hemostaze krvi, vreme krvarenja, vreme koagulacije krvi, protrombinsko vreme, metoda Lues, utvrdjivanje očinstva , rad na prenatalnoj zaštiti , titar ABO i Rh sistema (antitela), krvne grupe novorodjenčadi, pripremanje krvi za eksangvinotransfuzije novorodjene dece. Uz sve to je podrazumevana kontrola i uredno vodjenje evidencije iz svih oblasti.

Stanica za transfuziju krvi išla je u korak sa razvojem svih grana medicine, hirurgije, ginekologije, … Tako je postalo neophodno obezbediti veće količine krvi za rad tih službi, a to je sa sobom donelo i obimniju organizaciju rada na terenu u čitavom niškom regionu gde biva okupljan veći broj dobrovoljnih davalaca. Ogromno poverenje kod dobrovoljnih davalaca krvi stečeno je  garantovanjem da će se za njih i njihove porodice obezbediti krv, ma gde bili na čitavoj teritoriji Republike. Organizacija poslova, porast broja zaposlenih spram zahteva službe, doveo je do potrebe za većim prostorom.

Stanica prerasta u Zavod za transfuziju krvi 01.07.1971. godine kada i biva preseljena u nove prostorije gde se i sada nalazi. U to vreme postoje odeljenje krvnih grupa i imunohematologije odeljenje propagande i računovodstvo.

Služba se i dalje širi u svim oblastima rada.

Uvode se metode separacije krvi i krvnih produkata, počinje primena plastičnih sistema i kesa za uzimanje krvi, dolazi do uvodjenja kućnih i ambulantnih transfuzija, formira se boks za sterilizaciju i separaciju krvi i primenu komponenti krvi.

Zatim velikom brzinom, broj zaposlenih u Zavodu raste, jer se obim posla rapidno povećava, obuhvatajući ceo Niški region koji broji 16 opština.

Danas je Zavod prerastao u veliku stručnu ustanovu, specijalizovanu granu medicine zasnovanu na naučnim osnovama, koja podrazumevaju bezbedno i savremeno lečenje bolesnika u svim granama medicine koji saradjuje sa svim službama, stanicama i kabinetima za transfuziju širom Republike.

U Zavodu danas postoje odeljenje za kolekciju i konzervaciju krvi i poremećaje hemostaze, odeljenje za proizvodnju i primenu produkata od krvi, odeljenje krvnih grupa i imunohematologije i odeljenje zajedničkih nemedicinskih poslova, a svako odeljenje podeljeno je na odseke. Za rad odeljenja odgovoran je načelnik, za odseke – šefovi odseka, a za rad srednjemedicinskog kadra odgovoran je glavni tehničar Zavoda.

U okviru Projekta Pomoći Evropske Agencije za rekonstrukciju Nacionalnoj službi transfuzije krvi u Srbiji koji je počeo decembra 2002. godine, nastaje veliki preokret u razvoju službe transfuzije u Nišu. Napravljena je nova zgrada Zavoda za transfuziju krvi Niš po savremenim standardima ovog doba, nabavljena nova kompjuterizovana oprema za Zavod, pojačan vozni park sa novim kombi vozilima, nabavljena nova aparatura – oprema – za potrebe službe. Stručni kadar podignut je na svetski nivo, kako lekara tako i srednjemedicinskog osoblja. Zavod je dobio vodeću ulogu pokrivajući ceo južni region.

Ispunjavajući svoje obaveze, Zavod uvek ima dovoljne količine bezbedne krvi, plazme i krvnih derivata za potrebe bolnica i klinika čitavog juga Srbije pa i šire u Republici Srbiji.