Историјат

Кабинет за трансфузију крви у Нишу формиран је 1945. године у оквиру Војне болнице, а 1949. године управник Градске болнице у Нишу др Брил, формира једна трансфузијску лабораторију – у склопу градске лабораторије. Када се болничка лабораторија пресељава у зграду дечијег хируршког одељења, трансфузија добија комплетне просторије и адаптира их по пропису. 1961.године кабинет прераста у станицу за трансфузију крви, која почиње да се развија, у смислу помака ка организовању добровољних давалаца крви и искључивања плаћеног и породичног давалаштва.

Од 1966. године уводи се нова организација службе која са собом носи нова задужења и нове анализе рада у трансфузији крви. Организују се састанци са руководиоцима радних организација, држе предавања о значају трансфузије крви. С друге стране, уводе се нове методе, први зачеци хемостазе крви, време крварења, време коагулације крви, протромбинско време, метода Луес, утврдјивање очинства , рад на пренаталној заштити , титар АБО и Рх система (антитела), крвне групе новородјенчади, припремање крви за ексангвинотрансфузије новородјене деце. Уз све то је подразумевана контрола и уредно водјење евиденције из свих области.

Станица за трансфузију крви ишла је у корак са развојем свих грана медицине, хирургије, гинекологије, … Тако је постало неопходно обезбедити веће количине крви за рад тих служби, а то је са собом донело и обимнију организацију рада на терену у читавом нишком региону где бива окупљан већи број добровољних давалаца. Огромно поверење код добровољних давалаца крви стечено је  гарантовањем да ће се за њих и њихове породице обезбедити крв, ма где били на читавој територији Републике. Организација послова, пораст броја запослених спрам захтева службе, довео је до потребе за већим простором.

Станица прераста у Завод за трансфузију крви 01.07.1971. године када и бива пресељена у нове просторије где се и сада налази. У то време постоје одељење крвних група и имунохематологије одељење пропаганде и рачуноводство.

Служба се и даље шири у свим областима рада.

Уводе се методе сепарације крви и крвних продуката, почиње примена пластичних система и кеса за узимање крви, долази до уводјења кућних и амбулантних трансфузија, формира се бокс за стерилизацију и сепарацију крви и примену компоненти крви.

Затим великом брзином, број запослених у Заводу расте, јер се обим посла рапидно повећава, обухватајући цео Нишки регион који броји 16 општина.

Данас је Завод прерастао у велику стручну установу, специјализовану грану медицине засновану на научним основама, која подразумевају безбедно и савремено лечење болесника у свим гранама медицине који сарадјује са свим службама, станицама и кабинетима за трансфузију широм Републике.

У Заводу данас постоје одељење за колекцију и конзервацију крви и поремећаје хемостазе, одељење за производњу и примену продуката од крви, одељење крвних група и имунохематологије и одељење заједничких немедицинских послова, а свако одељење подељено је на одсеке. За рад одељења одговоран је начелник, за одсеке – шефови одсека, а за рад средњемедицинског кадра одговоран је главни техничар Завода.

У оквиру Пројекта Помоћи Европске Агенције за реконструкцију Националној служби трансфузије крви у Србији који је почео децембра 2002. године, настаје велики преокрет у развоју службе трансфузије у Нишу. Направљена је нова зграда Завода за трансфузију крви Ниш по савременим стандардима овог доба, набављена нова компјутеризована опрема за Завод, појачан возни парк са новим комби возилима, набављена нова апаратура – опрема – за потребе службе. Стручни кадар подигнут је на светски ниво, како лекара тако и средњемедицинског особља. Завод је добио водећу улогу покривајући цео јужни регион.

Испуњавајући своје обавезе, Завод увек има довољне количине безбедне крви, плазме и крвних деривата за потребе болница и клиника читавог југа Србије па и шире у Републици Србији.